Основна школа

Поштовани професори и драге колеге, 

Праксу у основној школи нисмо имале, тако да ћемо се поново дружити на овом блогу када јесен стигне у наш сокак! :)

Поздрав!

Користимо интернет и за паметне ствари!

  Већина нас проводи и превише времена за рачунаром, а и ни не слути колико корисних информација може добити само једним кликом. Када вам остане слободног времена које не знате како да попуните, кликните на неки од следећих линкова и уживајте! :)

 1. http://www.pravopas.rs/

 2. http://www.opismenise.com/index.php/sr-RS/

 3 .http://www.kcskola.rs/

 4. http://politikin-zabavnik.rs/pz/index.php/      

  5. http://www.rastko.rs/

А ево и неких  који вам могу користити чак и када време проводите лајкујући слике пријатељима на Facebook-у :)

https://www.facebook.com/groups/jezicke.nedoumice/

https://www.facebook.com/pages/PDF-Biblioteka/

Други одржан час

Након Сањиног и Миличиног часа, дошао је ред да и Анђела и ја (Драгана) одржимо свој први час.

Будући да смо већ имале прилике да присуствујемо часовима  симулација наших колега на факултету, као и часу наших колегиница из групе, знале смо отприлике на шта треба обратити пажњу и како би тај час требало да изгледа. 

Без обзира на све то,  посао који је био пред нама није био нимало лак. Наставна јединица коју смо одабрале била је анализа песме  Стевана Раичковићa  Камена успаванка . Ова наставна јединица је била врло захвална за рад, а и помоћ наше менторке професорке Јелене Пецарски је такође била драгоцена за нас. Одељење са којим смо сарађивале било је одељење надарених физичара, са изузетним слухом за поезију. J

Припрему за час радиле смо заједничким снагама. Kако песма има четири строфе,  поделиле смо се тако је мени припао уводни део и половина оперативног дела часа (две строфе), док су  Анђели припали половина оперативног дела часа, као и синтеза.

Одлучиле смо се за овај систем рада јер смо хтеле да обе будемо подједнако заступљене на часу.  Оно што нам је било најтеже јесте смишљање уводне мотивације. Дуго смо размишљале чиме бисмо могле ученике да мотивишемо на самом почетку часа, будући да су они већ матуранти. Како је ово једна специфична поема, имајући у виду игру речи у самом наслову, решиле смо да час започнемо разговором о успаванкама и сну. На руку нам је ишло и то што је час који смо држале био други по реду у јутарњој смени, а и време је тога јутра било на нашој страни (тмурно и кишовито), те је наша мотивација успела. 

 Након тог увидног разговора, уследила је најава наставне јединице и моје изражајно читање песме. Како је трема била присутна, читање је било мало брже и не знам колико сам била у потпуности успешна у томе. Да бих била сигурна да су ученици спремни за анализу, пре разговора о свакој строфи,  неко од ученика би ту строфу најпре прочитао и онда бисмо је заједно анализирали. Приликом анализе, са ученицима сам обнављала стилске фигуре које су се ту јављале, као и облик , односно форму катрена, терцине и сонета. Велики број ченика је био активан, те је на часу поред монолошке,  текст методе,  доминирала и дијалошка метода. Дијалог са ученицима и њихова заинтересованост за рад су мени овом приликом били од велике помоћи како у успешности реализације планираног, тако и у ослобађању треме. Пошто сам завршила свој  део, одељење сам препустила колегиници Анђели. J

Ево и Анђеле J Као што рекосмо, мени је остала анализа двеју строфа, као и синтеза градива.

То што нисам ,,наступила“  прва ми је доста значило, обзиром да сам велики тремарош.
Ако вам будем рекла да сам трему имала и пред само 3 ученице -  Драганом, Сањом и Милицом, можете само мислити каква сам била пред одељењем. J
 Тих 20 минута, колико је трајао Драганин део, цупкала сам у месту и смешкала се, како се моја трема не би приметила. Страховала сам да ученици неће час схватити озбиљно јер смо и ми саме још увек помало неозбиљне. J Ипак, већ на самом почетку часа, након мотивације, схватила  да ће ученици лепо сарађивати и да ће час бити успешан. И било је тако (што су коментари нaше менторке потврдили).

Анализа је ишла глатко, као и у првом делу часа. Ученици су и даље читали строфу пре њене анализе. Врло брзо  дошли су и до поенте, поруке и значења самог наслова песме. 

Након што су препознали и објаснили стилске фигуре скривене у песми, разговарали смо о томе шта би они и на кој начин сачували од заборава. Тај разговор је био прилично интересантан јер су се јављале најразличитије идеје, смешни одговори, али било је и оних који су сматрали да ништа није вредно да се сачува. (Њима се вероватно песма није допала).

Што се мене тиче, била сам задовољна. Ученици су максимално сарађивали, а и показали одлично знање, као и заинтересованост. Сви су били активни, говорили су своја зпажања и мишљења и заиста је час протекао онако како смо га замислиле. 

Уклопиле смо се тачно у 40 минута- оних 5 је отишло на уписивање часа и одсутних и испратиле припрему до самог краја.

Иако сам мислила да сам деловала природно, без треме,  јер је час био  попут слободног разговора са ученицима, преварила сам се. На крају часа ми је пришао ученик и указао на црвену боју мојих образа, која је била слична зрелом парадајзу. J 

Схватила сам да улога наставника уопште није наивна и  једноставна као што изгледа, макар док се добро не увежба. Сама помисао да је 60 очију упрто 45 минута у вас је довољан разлог за трему. J

Знајте да ће се у одељењу увек наћи неки мангуп коме је намера да својим одговором изазове смех у разреду, који ће писати поруке, играти игрице или добацивати из последње клупе, али је чињеница да ће увек бити оних који ће лепо сарађивати, пратити наставу и допринети успешности вашег часа.

Оно што вам сада могу рећи, пре него што се нађем у улози професора у основној школи, јесте да страх и трему сачувaјте за испитни час! Хоспитовање је заиста безболно и веома интересантно. 
Срећно! 

А ево и наших талентованих, за поезију надарених, физичара.

 

Одржани часови

Након одслушаних часова дошло је време да сада ми држимо наше часове, односно да се нађемо у улози професора. За све нас то је било нешто са чим се никада раније нисмо среле, те смо све непрестано мислиле  како ћемо се снаћи у свему томе. Ипак, схватиле смо то као изазов, с надом да ће нам то бити једно сасвим ново и пре свега лепо искуство које ће нас увести у наше будуће занимање.

Наша менторка, професорка Јелена Пецарски, показала је добру вољу и жељу да нам помогне у свему, те нам је оставила могућност да саме одаберемо наставне јединице које желимо да држимо. Међутим, ту смо ипак наишле на проблем будући да је професорка на располагању имала веома мали број преосталих наставних јединица (напоменуле смо да је проф. часове држала само четвртом разреду, коме се приближавао крај школске године). Ипак, нас четири успеле смо да се договоримо и одаберемо интересантне наставне јединице. Управо због недостатка истих, заједно са менторком, одлучиле смо да часове држимо у групи, тј. по две у групи. За наставне јединице одабрале смо одломак из романа Борислава Пекића Време чуда, тачније одломак Чудо у Јабнелу, и песму Стевана Раичковића Камена успаванка. Међусобно смо се договориле да ће одломак узети Сања и Милица, а песму Анђела и Драгана.

Први одржани час
 Сања и Милица

Одлучиле смо да ће први час држати Сања (ја) и Милица, а други Анђела и Драгана. 

Након тога,  приступиле смо заједничком писању припрема.

Ми смо (Милица, 2116 и ја, Сања Алексић, 2098) најпре кренуле у потрагу за литературом, а онда смо се суочиле са проблемом око уводне мотивације. Знамо да је она најважнија како бисмо на почетку заинтересовале ученике и покренуле на рад. Након дугог размишљања одлучиле смо да, за уводну мотивацију, ученицима пустимо инсерт из филма Време чуда, који је писан по мотивима истоимене књиге Б. Пекића, а за који је сам Пекић писао сценарио. Инсерти су били јако упечатљиви, те смо мислиле да ученицима на тај начин што верније приближимо основну идеју самог дела које ћемо обрађивати.

Приликом писања припрема у сусрет су нам изашле Сашка, као и наша менторка проф. Јелена Пецарски.

А онда је дошао и тај дан када је требало да Милица и ја држимо свој први час. Одабрале смо одељење талентованих математичара, управо из разлога што су оставили диван утисак на нас, али и изузетну заинтересованост за рад док смо слушале часове. Сасвим је сувишно рећи колика трема је била присутна непосредно пред почетак часа.

Нас две дошле смо раније како бисмо припремиле све што нам је потребно. Потом смо уписале  час.  Међутим, одмах смо наишле на техничке проблеме.:)) Наиме,  рачунари нису реаговали, а то нам је било неопходно за уводну мотивацију. Мало је рећи колико смо у том тренутку биле разочаране, а требало је започети са часом. Ипак, успеле смо да се одржимо прибраност, вратиле смо осмех на лице, лепо поздравиле ученике, представиле се, те им онда рекле зашто смо одабрале баш њих, а тиме смо  им помало дале на важности. Желеле смо да и поред свега створимо пријатну атмосферу за рад.

Уводну мотивацију требало је да започне Милица, међутим, будући да, сплетом несрећних околности,  она није могла да се реализује, Милица је укратко ученицима испричала радњу  филма и шта је била наша намера (о томе ће свакако овде писати и Милица). Након тога, одмах смо морале да пређемо на мој део, а то је била најава наставне јединице.

И поред непријатности које су нас на самом почетку задесиле, успела сам да лепо започнем и водим час. На моје велико задовољство није се осетио недостатак уводне мотивације, а свакако да ми је посебно драго што сам успела да успоставим одличну комуникацију са ученицима.

Након најаве наставне јединице, питала сам ученике да ли су прочитали одломак. Посебно ми је било драго да су сви ученици били вредни и сви су прочитали одломак, те ми је то свакако била олакшавајућа околност јер су касније готово сви ученици активно учествовали. Потом сам питала ученике какав је утисак на њих оставио текст, а добијала сам разноврсне одговоре. Ученици  су успели да схвате да је Библија приказана у сасвим другачијем светлу, и то им је посебно било интересантно и примамљиво за даљу интерпретацију. Након записивања наслова на табли, ученицима сам пажњу скренула само на основне биографске податке о писцу, епоху у којој је стварао,  као и на оне податке из књижевног стваралаштва који су важни за разумевање пишчеве поетике и тема које обрађује.

Ученици су успели да препознају шта је Пекићу послужило као књижевни модел за своје дело, дакле Библија. Поред тога, успешно су дали и одговор на питање зашто се роман Врема чуда сматра једном од највећих српских комедија.

Интерпретацију одломка започела је Милица, јер смо се тако поделиле (о томе ће писати Милица касније).

Након што их је Милица увела у тумачење одломка, и њиховог активног учешћа, ја сам наставила свој део, ништа мање успешно. Ученици су све време били заинтересовани, јављао се велики број ученика,  и што је најбитније, давали су одговоре које сам и очекивала, што ми је  било посебно  драго.

Коначно, успеле смо да час успешно приведемо крају. Како бисмо добиле евалуацију самог часа и виделе колико су ученици успели да усвоје оно чему смо ми желела да их научимо, у завршном делу часа ученицима смо дале задатак да највише у три реченице напишу шта је, по њиховом мишљењу, Пекић желео да поручи својим делом. Од ученика смо добиле одговор који смо и очекивале, те нам је то био показатељ да су ученици усвојили оно што је била наша намера. Када смо виделе да су ученици лепо усвојили основне поруке, а како је то у директној вези са самом наставном јединицом, ученике смо питале да нам прокоментаришу да ли људе цене на основу спољашњег изгледа, или на основу њихових унутрашњих особина. Ученици су и овде давали веома интересантне, разноврсне, али и врло зреле одговоре, којим смо биле изузетно задовољне. 

Тако је протекао наш први одржан час. Ја сам, лично, веома задовољна успешношћу часа. Најважније је то што сам успела да успоставим одличну комуникацију са ученицима, што сам успела да их заинтересујем за рад, за изношење мишљења, и што се све лепо завршило.

Менторка нам је након одржаног часа указала шта је било добро, а шта је то на шта би убудуће требало обратити пажњу. Задовољна сам њеним коментарима јер ми је рекла да сам лепо водила час и да сам била сигурна у своје знање, те да се трема није примећивала. Код мене је трема, како је час одмицао, заиста у потпуности нестала, те сам уживала водећи час. :))

Посебно ми је драго што смо онај почетни изазов све четири успешно савладале и што нам је ово једно ново и предивно искуство, које ће нам остати у прелепом сећању. Надам се да ће тако бити и у основној школи која нас чека од септембра. :))

  Као што је Сања већ напоменула, после одслушаних часова нашле смо се у улози професора. Морам признати да није било нимало лако. Први час у нашој групи држале смо Сања и ја  (Милица). Наша наставна јединица била је одломак из Чуда у Јабнелу. То је једно од чуда из Пекићеве књиге Време чуда.

 Када смо добиле наставну јединицу одмах смо кренуле са припремама. Најпре смо сакупиле неопходну литературу и кренуле са писањем наше припреме. Највећи проблем нам је представљала уводна мотивација (о томе је писала Сања).

Дошао је и тај дан, дан када је требало да Сања и ја одржимо свој први час. Иако смо се добро спремиле стрепеле смо хоће ли све протећи у најбољем реду. Трема је чинила своје и дрхтећи отишле смо у школу доста раније како би припремиле неопходне ствари. Ту смо наишле на проблем. Као што је Сања већ рекла, за уводну мотивацију имале смо у плану да ученицима пустимо инсерт из филма Време чуда. Ми смо претпоставиле да нешто може кренути по злу када су у питању техничка помагала, па смо ради превентиве понеле наш рачунар у школу. Међутим, наш рачунар није хтео ни да се укључи, а такође ни школски. Тако да је наш првобитни план пао у воду! Време је одмицало и морале смо почети са часом и на брзину смислити нову уводну мотивацију. Уводна мотивација била је мој задатак. Након одгледаних инсерата из филма причала бих са ученицима о томе. Међутим, због несрећних околности нисам могла да реализујем првобитни план. Тешко је описати како сам се осећала у том тренутку. Била сам принуђена да ученике информишем о филму у најкраћим цртама. Ученицима је то било занимљиво и добро су прихватили. После уводне мотивације Сања је најавила наставну јединицу и питала ученике да ли су прочитали одломак. Дала је неке информације о писцу и о његовом књижевном раду. Посебно ме је изненадило то што су сви ученици прочитали одломак и то што су били спремни за учешће на часу.  Након Сањине најаве наставне јединице, ја сам започела интерпретацију одломка. Ученици су ме одушевили својим учешћем. Најпре сам их питала да ли препознају одломак из Библије, на шта су сви одговорили да препознају. Сваки део одломка успешно су разумели. На свако моје питање давали су успешне одговоре. Успела сам да успоставим добру комуникацију са ученицима и да их наведем да дају тачне одговоре. Без устезања, ученици су износили своја мишљења и запажања. Морам да признам да сам се највише плашила тога што су они веома мало млађи од нас и да нас неће схватити озбиљно, па стога неће учествовати на часу. Међутим, они су били маестрални и одлично су се показали на часу. 
 Други део интерпретације са ученицима радила je Сања, и он је био веома успешан. Као што сам већ напоменула, сви ученици су били заинтересовани и јављали су се, тако да сам била задовољна тиме.
Успешно смо час привеле крају. Завршни део часа радиле смо заједно са ученицима. Ученици су лепо усвојили основне поруке одломка. У завршном делу часа питале смо их да ли они људе процењују на основу спољашњег изгледа или на основу њихових особина. Ученици су давали различите одговоре којима смо биле задовољне. Било је ту веома добрих и мудрих одговора али и оних комичних. У глобалу, без обзира на техничке проблеме, час је протекао у најбољем реду. Задовољна сам како је протекао час. Успела сам да успоставим добру комуникацију са ученицима и да их подстакнем на размишљање и учешће у раду.

Наши први часову протекли су у најбољем реду и остаће заувек у нашим сећањима, јер је то било веома корисно и лепо искуство. :)
                                                     
                                 СЈАЈНИ  МАТУРАНТИ IV8 :))