Други одржан час

Након Сањиног и Миличиног часа, дошао је ред да и Анђела и ја (Драгана) одржимо свој први час.

Будући да смо већ имале прилике да присуствујемо часовима  симулација наших колега на факултету, као и часу наших колегиница из групе, знале смо отприлике на шта треба обратити пажњу и како би тај час требало да изгледа. 

Без обзира на све то,  посао који је био пред нама није био нимало лак. Наставна јединица коју смо одабрале била је анализа песме  Стевана Раичковићa  Камена успаванка . Ова наставна јединица је била врло захвална за рад, а и помоћ наше менторке професорке Јелене Пецарски је такође била драгоцена за нас. Одељење са којим смо сарађивале било је одељење надарених физичара, са изузетним слухом за поезију. J

Припрему за час радиле смо заједничким снагама. Kако песма има четири строфе,  поделиле смо се тако је мени припао уводни део и половина оперативног дела часа (две строфе), док су  Анђели припали половина оперативног дела часа, као и синтеза.

Одлучиле смо се за овај систем рада јер смо хтеле да обе будемо подједнако заступљене на часу.  Оно што нам је било најтеже јесте смишљање уводне мотивације. Дуго смо размишљале чиме бисмо могле ученике да мотивишемо на самом почетку часа, будући да су они већ матуранти. Како је ово једна специфична поема, имајући у виду игру речи у самом наслову, решиле смо да час започнемо разговором о успаванкама и сну. На руку нам је ишло и то што је час који смо држале био други по реду у јутарњој смени, а и време је тога јутра било на нашој страни (тмурно и кишовито), те је наша мотивација успела. 

 Након тог увидног разговора, уследила је најава наставне јединице и моје изражајно читање песме. Како је трема била присутна, читање је било мало брже и не знам колико сам била у потпуности успешна у томе. Да бих била сигурна да су ученици спремни за анализу, пре разговора о свакој строфи,  неко од ученика би ту строфу најпре прочитао и онда бисмо је заједно анализирали. Приликом анализе, са ученицима сам обнављала стилске фигуре које су се ту јављале, као и облик , односно форму катрена, терцине и сонета. Велики број ченика је био активан, те је на часу поред монолошке,  текст методе,  доминирала и дијалошка метода. Дијалог са ученицима и њихова заинтересованост за рад су мени овом приликом били од велике помоћи како у успешности реализације планираног, тако и у ослобађању треме. Пошто сам завршила свој  део, одељење сам препустила колегиници Анђели. J

Ево и Анђеле J Као што рекосмо, мени је остала анализа двеју строфа, као и синтеза градива.

То што нисам ,,наступила“  прва ми је доста значило, обзиром да сам велики тремарош.
Ако вам будем рекла да сам трему имала и пред само 3 ученице -  Драганом, Сањом и Милицом, можете само мислити каква сам била пред одељењем. J
 Тих 20 минута, колико је трајао Драганин део, цупкала сам у месту и смешкала се, како се моја трема не би приметила. Страховала сам да ученици неће час схватити озбиљно јер смо и ми саме још увек помало неозбиљне. J Ипак, већ на самом почетку часа, након мотивације, схватила  да ће ученици лепо сарађивати и да ће час бити успешан. И било је тако (што су коментари нaше менторке потврдили).

Анализа је ишла глатко, као и у првом делу часа. Ученици су и даље читали строфу пре њене анализе. Врло брзо  дошли су и до поенте, поруке и значења самог наслова песме. 

Након што су препознали и објаснили стилске фигуре скривене у песми, разговарали смо о томе шта би они и на кој начин сачували од заборава. Тај разговор је био прилично интересантан јер су се јављале најразличитије идеје, смешни одговори, али било је и оних који су сматрали да ништа није вредно да се сачува. (Њима се вероватно песма није допала).

Што се мене тиче, била сам задовољна. Ученици су максимално сарађивали, а и показали одлично знање, као и заинтересованост. Сви су били активни, говорили су своја зпажања и мишљења и заиста је час протекао онако како смо га замислиле. 

Уклопиле смо се тачно у 40 минута- оних 5 је отишло на уписивање часа и одсутних и испратиле припрему до самог краја.

Иако сам мислила да сам деловала природно, без треме,  јер је час био  попут слободног разговора са ученицима, преварила сам се. На крају часа ми је пришао ученик и указао на црвену боју мојих образа, која је била слична зрелом парадајзу. J 

Схватила сам да улога наставника уопште није наивна и  једноставна као што изгледа, макар док се добро не увежба. Сама помисао да је 60 очију упрто 45 минута у вас је довољан разлог за трему. J

Знајте да ће се у одељењу увек наћи неки мангуп коме је намера да својим одговором изазове смех у разреду, који ће писати поруке, играти игрице или добацивати из последње клупе, али је чињеница да ће увек бити оних који ће лепо сарађивати, пратити наставу и допринети успешности вашег часа.

Оно што вам сада могу рећи, пре него што се нађем у улози професора у основној школи, јесте да страх и трему сачувaјте за испитни час! Хоспитовање је заиста безболно и веома интересантно. 
Срећно! 

А ево и наших талентованих, за поезију надарених, физичара.